DE)
Nenad Janković, bekannt als Dr. Nele Karajlić, ist ein bosnisch-serbischer Komiker, Musiker, Komponist, Schauspieler und Fernseh Regisseur, der derzeit in Belgrad (Serbien) lebt und arbeitet. Als einer der Gründer der Kulturbewegungdes Neuen Primitivismus in seiner Heimatstadt Sarajevo, war er auch der Sänger einer der bekanntesten Bands des ehemaligen Jugoslawien, Zabranjeno Pušenje. Er war Mitgestalter und nahm an TV-Shows wie “Top lista nadrealista” und “Složna braća” teil. Während des Bosnienkrieges zog Nele nach Belgrad, wo er eine von zwei Nachkommenfraktionen von Zabranjeno Pušenje bildete. Zu diesem Splitter der Band gesellte sich der Filmemacher Emir Kusturica und benannte ihn in The No Smoking Orchestra um.
Als Zabranjeno Pušenjes Musik kMitte der 80er Jahrein ganz Ex-Jugoslawien Fuß fassen konnten, wurde Nele zu einer der bekanntesten Persönlichkeiten des öffentlichen Lebens im ganzen Land. Was das Verhalten auf der Bühne angeht, war Dr. Karajlić wahrscheinlich der erste Yugo-Rock-Frontmann, der vor Publikum wirklich aktiv vorging. Er nutzte die Bühnenausrüstung voll aus, kletterte auf die Bühnenwände,
tauchte ins Publikum ein und zog sich aus.
BKS)
Nenad Janković, poznat kao Dr. Nele Karajlić, bosansko-srpski je komičar, muzičar, kompozitor, glumac i televizijski reditelj koja živi i radi u Beogradu, Srbija. Kao jedan od utemeljitelja kulturnog pokreta “Novi primitivizam” u rodnom Sarajevu, bio je i pjevač jednog od najpoznatijih bendova bivše Jugoslavije, Zabranjenog Pušenja. Bio je koautor je i sudjelovao u TV emisijama kao što su Top lista nadrealista i Složna braća. Za vrijeme bosanskog rata, Nele se preselio u Beograd, gdje je formirao jednu od dvije frakcije Zabranjenog Pušenja. Ovom bendu se pridružio i reditelj Emir Kusturica i preimenovao ga u “The No Smoking Orchestra”.
Kada je sredinom 1980-ih muzika Zabranjenog pušenja zavladala bivšom Jugoslavijom, Nele je postao jedna od najpoznatijih javnih ličnosti u cijeloj zemlji. Što se ponašanja na pozornici tiče, Dr. Karajlić je vjerovatno prvi frontmen jugo rocka koji je istinski aktivan pred publikom. On bi potpuno koristio scensku opremu, penjao bi se na zidove pozornice, zaronio u publiku i skidao se.
Playlist:
——–
- Zabranjeno Pusenje – Uvod (Iz Filma Walter Brani Sarajevo)
- Zabranjeno Pusenje – Anarhija All Over Bascarsija
- Zabranjeno Pusenje – Zenica Blues
- Zabranjeno Pusenje – Ujka Sem
- Zabranjeno Pusenje – Na strazi pored Prizrena
- Zabranjeno Pusenje – Nedjelja kad je otisao Hase
- Zabranjeno Pusenje – Fikreta
- Vlada Divljan – Patuljci
- Belo Belo – Tamni vilajet
- Dado Topic – Superstar
- Smak – Crna dama
- Oktobar 1864 – Sam
- Mira Furlan – Ankica
Mladen: Pa u filmu “Nebeska tema” ce ucestvovati mnogi poznati muzicari, ali i manje poznati ljudi. Svi oni su na neki nacin imali veze sa Divljanom, njegovim zivotom ili radom. Veoma je tesko pobrojati sve ljude koji ucestvuju, jer ih ima zaista puno za jedan dokumentarni film. Probacu da navedem neke i nadam se da nekoga necu zaboraviti. Pocinjemo od Srdjana Gojkovica Gileta, tu je Dusan Kojic Koja, Zdenko Kolar i Srdjan Saper (bivsi clanovi grupe “Idoli”), Momcilo Bajagic Bajaga, Maks Jurcic (bivsi gitarista grupe Vjestice, koji danas predvodi Ljetno kino bend), Darko Rundek…To bi bila ta, uslovno receno, Vladina generacija. Od mladjih muzicara ucestvuje kompletna grupa Jarboli, Dejan Vucetic Vuca (frontmen grupe Darkwood Dub), mladi beogradski kantautor Dusan Strajnic (alias Stray Dogg) koji u filmu izvodi naslovnu numeru “Nebeska tema” zajedno sa Aleksandrom Sandorovim, tu je i Bojana Vunturisevic, pjevacica nekadasnjeg benda Svi na Pod! i neki drugi ljudi koji nisu iz svjeta muzike, kao Momcilo Rajin, vladini prijatelji, naravno vladina supruga i njegovi sinovi. Dakle, tu je veliki broj ljudi, a sve njih povezuje da su imali vezu sa Divljanom, ili bar da je njihov rad inspirisan njegovom muzikom.
Mladen: Mi smo poceli da snimamo film prije godinu dana sa privatnim novcem nekoliko divljanovih prijatelja. Kasnije smo usli u normalnu proceduru za finansiranje filmova u Srbiji i konkurisali filmskom centru srbije i dobili novac, jer smo bili prvi na listi za dokumentarne filmove. Cak smo dobili i finansijka sredstva od opstine Palilula. U tom smislu, mi smo imali privatnu i institucionalnu podrsku. Sad smo i konkurisali za hrvatsli filmski fond. Ali ovaj film je specifican po kompleksnosti njegove realizacije. Ako samo pomenem da se on snima u Beogradu, Zagrebu, Rovinju, Becu, na Bracu i mozda jos nekim gradovima sada u dosnimavanju, vasim slusaocima ce biti jasno da je rjec o necemu veoma kompleksnom, a samim tim i skupom. Ovaj film nadilazi budzete standardnog dokumentarnog filma, ne samo zbog lokacija, nego zbog velike kolicine ucesnika i numera koje oni snimaju i zbog stvari koje kasnije treba preduzeti u postprodukciji slike i zvuka. Buduci da je taj budzet velik za Srbiju i standarde finansiranja filmova, odlucili smo po prvi put u istoriji da pokusamo sa crowfunding kampanjom. Postavili smo kratke trejlere i informacije o filmu na sajt indiegogo i ponudili publici da nam pomogne u finansiranju filma. Sa jedne strane, da sa malim donacijama pomogne da se film zavrsis, a sa druge strane da postane ko-producent u smislu da vi podrzavate snimanje filma vasim finansijskim sredstvima, a sa druge strane tim gledaocima nudite na provjeru to sto radite. Oni na neki nacin odredjuju koji ce se filmovi snimiti. U standardnom procesu finansiranja kroz drzavne fondove vama sudbinu odredjuju komisije od nekoliko clanova. Te komisije smo takodje prosli veoma uspjesno, ali ovdje u crowdfundingu zapravo vi nudite publici mogucnost da se izjasni o vasem filmu. Ako je to prihvaceno pozitivno, vi dobijate novac da se film zavrsiti. To je ta dvosmjerna komunikacija koja je buducnost finansiranja filmova u godinama koje nailaze.
Milan: Saradjivali ste sa Arsenom Dedicem na zajednickom albumu “Svjedoci price” iz 1989 godine. Sta je to sto Vam je u saradnji i prijateljstvu sa njim posebno ostalo u sjecanju i na koji nacin je imao uticaja na vas dalji rad?
Zoran Predin: To su moje kolege iz mog vremena, taj novi muzicki val – muzika 80tih, to je generacijski i prirodno da ti te stvari ostanu u najljepsem sjecanju. Drago mi je da sam imao prilike suradjivati sa Boskom Petrovicem, genijalnim vibrofonistom. Imao sam priliku upoznati sve velike ljude svog vremena, a sa nekima sam nastupao. Bila mi je cast biti kolonija kolega koji su pjevali pjesme Indexa, gdje sam upoznao npr. Kornelija Kovaca, Dadu Topica… Sa Massimom [Savicem] sam se sprijateljio jos u Zagrebu u Lapidariju pocetkom 80-tih godina proslog vijeka. Suradjivao sam sa Vladom Divljanom, Idolima, EKV, Giletom… Pisao sam pjesme za neke bendove, a moje pjesme su pjevali najbolji. I to mi je stvarno drago, tako da kasnje ne pozalim da nisam probao neke stvari. Jako sam znatizeljan, oprobavam se u raznim zanrovima. Negdje sam manje, negdje vise uspjesan, ali nigdje nisam totalno fulao. Tako da, moze se reci, da imam dobru biografiju. Ako bi pogledao album, mislim da nema veceg imena sa kojim nisam proveo bar jednu pjesmu na bini. Najveci utisak su napravili mnogobrojni sto su mi otvorili vrata da udjem u njihov svjet, npr. u svijet Sabana Bajramovica – tamo se tesko ulazilo, ali kad jednom udjes i osjetis tu harizmu, cudnu ali postenu i jaku… To su stvari koje te oznacavaju. Sada postoji neka nada da cu mozda saradjivati sa Mostar Sevdah Reunion bendom. To su te nek stvari koje me ispunjavaju. Momentalno sam okruzen sa izvrsnim prvoligasima: Matija Dedic, kao jedan od najboljih jazz pianista na svjetu. Tu je takodje i Damir Kukuruzovic (gipsy swing gitarista) iz Siska, medju 10 najboljih u svjetu.. Tako da mi nije dosadno i uvijek moram biti na nivou, a to je ustvari i najteze. Sam uspjeh i nije ni iznenadjujuci ako imas barem malo talenta i srece. Ali odrzavanje nivoa i opstanak: deset, dvadeset, cetrdeset godina, to je druga prica.
Zoran Predin: Ja cijelo vrijeme nastupam na cetiri bazicna nacina: sam sa gitarom kao kantautor za nastupe u malim prostorima za sjedecu publiku, onda kazalista i intimne ljetne pozornice sa sjedecu publiku. To je idealnu mjesto za “Ttragove u sjeti”, koje su sigurno najkomercijalniji program koji imam jer su pjesme svima poznate. Kada sam poceo sa tim da se bavim, svi su mislili da sam lud. Da niko ne pjeva “Galeba” kao Oliver, “Maglu” kao Josipa, “Ti si mi u krvi” kao Cola, “Jesen u meni” kao Aki… Ja njih naravno nisam zelio skidati. Ja sam u tim pjesmama nasao sebe. Te pjesme su kroz Matijino [Dedic] i moje izvodjenje postale na neki nacin i nase. To je dirljivo vidjeti kako dva sata nastupamo zajedno – to treba dozivjeti. Dakle najavljujem promocijske koncerte “Tragova 2”. Vec sam spomenuo Lacni Franz i RnR, i ljetne pozornice… A tu je i cetvrta stvar, naime gipsy swing sa Damirom Kukuruzovicem, program koji nastaje istovremeno na hrvatskom i engeskom jer je to svjetski zanr. Zovu nas i u Kaliforniju, a imamo puno poziva i iz Evrope. Spremamo se na proljece objaviti albume, a ovih dana samo pustili i obradu poznate pjesme “A sad adio” iz serijala “Vruc vjetar”, koja sada lagano postaje ljetni hit. Mi smo je u gipsy swing-u napravli sa jazzy zacinima.
